Erdogan odlučuje da li će biti predsednik Turske, tužio ustavnom sudu društvene mreže na Internetu

Razjedinjena opozicija kao da radi za vladajuću Partiju pravde i razvoja, čiji kandidat slovi za sigurnog budućeg šefa države.

Posle nedavne pobede vladajuće stranke na lokalnim izborima, u Turskoj se uveliko prave kalkulacije ko će biti kandidati za novog predsednika republike na izborima koji se održavaju u avgustu.

Građani će ovog puta, prvi put u istoriji zemlje, direktno birati predsednika države. Ukoliko u prvom krugu, 10. avgusta, niko ne dobije više od 50 odsto glasova, dva kandidata sa najviše glasova idu u drugu izbornu rundu, dve nedelje kasnije.

Premijer Redžep Tajip Erdogan i sadašnji predsednik Abdulah Gul još se nisu javno izjasnili da li će se kandidovati za šefa države, ali sve kombinacije se sada vrte oko njihovih imena. Pogotovo što se u vladajućoj Partiji pravde i razvoja (AKP) i u opozicionim strankama u ovom času ne vidi treća ličnost koja bi u avgustu mogla da ih ugrozi i da se useli u predsedničku palatu na Čankaji, elitnom delu Ankare.

„Predsednički kandidat će uskoro biti poznat. Konsultovaću se sa Erdoganom i pitanje Čankaje rešićemo između nas”, diplomatski kaže predsednik Gul, koji je takođe kadar vladajuće stranke.

Erdogan i Gul stari su partijski drugovi koji su u poslednjih 15 godina rame uz rame izvojevali mnoge političke bitke. Teško je poverovati da će se ovog puta naći na suprotnim stranama barikade, pogotovo što bi to moglo da dovede do pukotina u stranci koju su zajedno osnovali 2001. godine.

„Gul se nikad dosad javno nije suprotstavio Erdoganu. U svakom slučaju, Erdogan će i ovog puta imati poslednju reč”, smatra poznati politički analitičar DŽengiz Aktar.

Posle pobede na nedavnim lokalnim izborima koji su za njega bili svojevrsni referendum, sada je na potezu Erdogan. U igri su mnoge kombinacije: po jednoj, on i Gul će samo zameniti fotelje, s tim što bi Erdogan i dalje vodio glavnu reč u zemlji iako je po ustavu predsednik države poluproceduralna figura. Po drugoj, on će se iduće godine četvrti put boriti za premijersku fotelju, ali će prethodno morati da promeni statut stranke, po kome ista ličnost ne može da bude predsednik vlade više od tri puta.

Vladajuća partija je pokušala da promeni Ustav i da u Turskoj, umesto parlamentarnog, uvede predsednički sistem, ali ta inicijativa nije dobila dovoljnu podršku. Uprkos tome, na jučerašnjem tajnom glasanju, kako prenosi izbor Rojtersa, većina poslanika Partije pravde i razvoja podržala je da se Erdogan kandiduje na prvim direktnim predsedničkim izborima. Glasanje je predstavljalo nezvaničan test nivoa podrške unutar partije za njegovu predsedničku kandidaturu, što bi značilo da bi on morao da odstupi sa mesta vođe partije, ali će on sam odlučiti i da li će se kandidovati za predsednika, rekli su neimenovani partijski funkcioneri.

„Ubedljiva većina unutar partije je rekla da Erdogan treba da bude predsednik”, rekao je neimenovan izvor britanskoj agenciji. „Mala grupa smatra da on ne treba da se kandiduje za predsednika jer je neophodno da u predstojećem vremenu on i dalje vodi partiju”.

U opozicionim strankama takođe su u mobilnom stanju, mada su im šanse posle neuspeha na lokalnim izborima minimalne, iako je vladajuća AKP dobila 43,5 odsto glasova. One bi eventualno mogle da ugroze Edogana ili Gula samo ukoliko bi se istinski okupile oko jedne ličnosti, što je u ovom času izgleda nezamislivo.

„Mi treba da stanemo iza jednog kandidata za šefa države. To treba da bude opšteprihvatljiva ličnost koja ne mora biti strogo vezana za neku političku partiju”, predložio je predsednik vodeće opozicione Republikanske narodne partije Kemal Kiličdaroglu.

Ta inicijativa lidera opozicije zasad nije naišla na razumevanje u drugim strankama. Odmah se postavilo pitanje ko bi bio zajednički kandidat za predsednika. Potvrdilo se, ko zna po koji put, da usitnjena i razjedinjena opozicija, kakva je već godinama, u stvari, radi za Erdogana i za njegovu stranku.

Kao mogućni kandidati za predsednika – osim Gula i Erdogana – pominju se mnoge ličnosti: predsednik Ustavnog suda Hašim Kilič, bivša predsednica Udruženja industrijalaca i biznismena (TUSIAD) Umit Bojner, kao i bivši načelnik Generalštaba general Ilker Basbug, koji je nedavno pušten iz zatvora iako je osumnjičen da je sa grupom oficira pripremao vojni udar protiv sadašnje proislamističke vlade.

Vojislav Lalić

(Politika)

Erdogan tužio Ustavnom sudu društvene mreže

Turski premijer Redžep Tajip Erdogan podneo je tužbu Ustavnom sudu Turske protiv društvenih mreža na internetu koje optužuje da krše njegova i prava njegove porodice, izjavio je danas član njegovog kabineta.

Turski premijer u tužbi zahteva da se sa tih mreža uklone sadržaji koji, kako je naveo, ugrožavaju i krše njegova prava. Erdogan je 20. marta zabranio u Turskoj pristup Twitter pošto su njegovi protivnici na toj društvenoj mreži objavili snimke telefonskih razgovora kojima se premijer povezuje sa skandalom vezanim za korupciju.

Turske vlasti su odlukom Ustavnog suda bile primorane da 3. aprila povuku odluku o blokadi Twittera. Sud je tada saopštio da se blokadom Twittera krše ustavno pravo i sloboda govora.

Međutim, sajt YouTube je i dalje blokiran u Turskoj. Vlasti su blokirale taj sajt posle objavljivanja snimka sastanka ministra spoljnih poslova Turske, šefa obaveštajne službe i visokih vojnih i diplomatskih zvaničnika o mogućnosti turske vojne intervencije u Siriji.

(Beta)